Deca sa smetnjama u razvoju ili deca koja već imaju odstupanja od očekivanog razvoja i kod kojih će se ona verovatno javiti su deca kojoj je potrebna dodatna podrška u vidu podsticanja razvoja i učenja. Programi rane intervencije zato treba da obuhvataju ranu dijagnostiku, ranu intervenciju u radu sa detetom, osnaživanje porodice u vidu savetovanja, informisanja i obrazovanja za podsticaj razvoja deteta i ranu inkluziju, odnosno uključivanje deteta u redovan vaspitnoobrazovni sistem. Cilj rada je ukazivanje na promenu paradigme u pružanju rane intervencije deci koja imaju kašnjenje u razvoju, poteškoće u razvoju ili invaliditet, koja se u najvećoj meri ogleda u orijentaciji porodice na novi pristup pružanja potrebne i dodatne podrške. Krajnji cilj pristupa usmerenog na porodicu jeste da se unapredi dobrobit cele porodice, a ranu intervenciju pruža transdisciplinarni, međuresorni Tim za ranu intervenciju, koga čine profesionalci tri sistema (zdravlja, predškolskog vaspitanja i obrazovanja i socijalne zaštite) i koji je lociran u jednom od TA tri sistema kao najadekvatnije rešenje. Podršku porodici Tim za ranu interveniju pruža kroz kućne posete koje sprovodi primarni pružalac usluge i kroz podršku vaspitačima/ medicinskim sestrama kada je dete uključeno u predškolsko vaspitanje i obrazovanje. U tom smislu, u radu se naglašava transdisciplinarni pristup, koji podrazumeva holističko shvatanje deteta i integrisani način učenja, te se u skladu sa tim i ostvaruje podsticaj razvoja dece ranog uzrasta u porodici i u vrtićima, odnosno prirodnom okruženju. Stručnjaci koji čine Tim za rane intervencije zajedno sa porodicom a na osnovu funkcionalne procene utvđuju prioritete deteta i porodice i zajedno izrađuju individualni plan podrške porodici. Pedagoške implikacije rada se očitavaju u prepoznavanju ključnih pretostavki praktičnog delovanja stručnjaka u oblasti podrške porodici za preuzimanje uloge u pružanju podrške detetu.