PSIHOLOŠKI PROBLEMI DECE I MLADIH U DIGITALNOM SVETU
Žarko M. TREBJEŠANIN[1] Univerzitet Metropolitan, FEFA fakultet, Beograd, Srbija
Dijana T. KOPUNOVIĆ TORMA[2] Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Kikindi, Kikinda, Srbija
[1] https://orcid.org/0000-0002-2201-2067, e-mail: ztrebjesanin@fefa.edu.rs
[2] https://orcid.org/0009-0001-3295-1471
jezik rada: srpski
vrsta rada: pregledni rad
DOI: 10.5937/obrvas19-50733
Rezime
U savremenom svetu uticaj interneta i informacionih tehnologija je veoma veliki, a starosna granica korisnika je sve niža. Iz tog razloga je potpuno očekivano pitanje uticaja na dečji razvoj i ponašanje. Stavovi naučnika i javnosti su podeljeni, a što se više razvijaju nove medijske komunikacije sve je više dokaza i o njihovom negativnom uticaju. Cilj rada je sagledavanje negativnog uticaja interneta, kompjuterskih igrica, društvenih mreža itd. na decu i mlade, a posebno na njihov osetljiv emocionalni i socijalni razvoj, kao i na javljanje psiholoških problema i psihopatoloških pojava (nedostatak empatije, nasilno ponašanje, nerazvijene socijalne veštine, razdražljivost, dekoncentrisanost, zavisnost od igrica). Smatra se čak da prekomerno korišćenje savremene tehnologije komunikacije doprinosi menjanju naših tradicionalnih, neposrednih međuljudskih odnosa, partnerskih, vršnjačkih i odnosa roditelja sa decom koji bivaju narušeni. To može doprineti pojavi novih “uzora” koji se pronalaze na internetu, jer internet, televizija i drugi mediji oblikuju psihu savremene dece koja provode 5 do 10 puta više uz njih nego u aktivnostima sa roditeljima. Današnji mladi koji su svakodnevno satima na internetu često ne umeju jedni druge da slušaju, nestrpljivi su da iskažu ono što žele. Njima nedostaju bitne socijalne veštine za snalaženje u stvarnom društvenom okruženju, jer ona nemaju dovoljno prilike da u neposrednom kontaktu sa najbližima razviju moć empatije. Umesto razgovora uživo, oni razmenjuju poruke i slike. Digitalno nasilje je naročito rašireno na društvenim mrežama među mladima i decom, upravo zato što nemaju razvijenu empatiju, emocionalnu i socijalnu inteligenciju, pa zato i nisu svesni posledica svog neprimerenog društvenog ponašanja na druge osobe. Digitalna komunikacija je brza i efikasna za razmenu informacija, donosi mnoštvo olakšica u svakodnevnom životu i poslu, ali joj nedostaje neposrednost i praćenje povratne reakcije sagovorika, kako verbalnih tako i neverbalnih. A upravo te povratne informacije (signali sagovornika) su bitne u modelovanju ljudski kvalitetne komunikacije i građenju zdravih odnosa.
Ključne reči: digitalna tehnologija, deca, mladi, emocionalni razvoj, empatija.
Literatura
| Argyle, M. &Cook, M. (1976). Gaze and Mutual Gaze. Cambridge: Cambridge University Press.
Argyle, M. (1988). Bodily Communication. London ; New York : Methuen. Bandura, A. (1977). Social Learning Theory. Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall. Bandura, A. (1982). Uloga procesa učenja po modelu u razvoju ličnosti. Proces socijalizacije kod dece (zb), (priredili) Ivan Ivić i Nenad Havelka. Beograd: Zavod za udžbenike. Baron-Koen, S. (2012). Psihologija zla. Beograd: Clio. Gardner, H. & Davis, K. (2014): The App Generation: How Today’s Youth Navigate Identity, Intimacy, and Imagination in a Digital World. Journal of Youth and Adolescence 43 (8) Доступнона: Goleman, D. (2020). Emocionalna inteligencija (novo i dopunjeno izdanje). Beograd: Geopoetika. Goleman, D. (2015). Fokusiranost: neprimetni pokretači izuzetnosti. Beograd: Geopoetika. Dunbar, R. (2013). The Science of Love and Betrayal. London: Faber and Faber Ekman, P. (2011). Razotkrivene emocije. Beograd: Zavod za udžbenike. Ивић, И. (2021.) „Закључци и препоруке: Стратешки правци развоја Србије У XXI веку (други циклус) образовање: стање, перспективе и улога у развоју Србије”, Београд: САНУ Kolucki, B., Lemiš, D.,(2011.) Komunikacija sa decom – načela i prakse za podršku, nadahnuće, podsticaj, obrazovanje i isceljenje. Beograd: UNICEF Kuzmanović, D., Pavlović, Z., Popadić, D. I Milošević, T. (2019). Korišćenje internet I digitalne tehnologije kod dece i mladih u Srbiji: rezultati istraživanja Deca Evrope na internetu. Beograd: Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Mejnard, N., Vajnstin, N. (2019). Škola i disciplina: devet načina upotrebe principa sučeljavanja za uspostavljanje culture odgovornosti i empatije, Beograd: Eduka. Svab, D. (2014). Naš mozak – to smo mi: od materice do Alchajmera. Beograd: Plato. Sigman, A.(2011). Razmažena generacija, Novi Sad: Psihopolis. Smol i Vorgan G. (2011). Internet mozak: kako digitalna civilizacija oblikuje mozgove naše dece. Novi Sad: Psihopolis. Terkl, Š. (2020). Obnovimo razgovor: moć razgovora u digitalnom dobu. Beograd: Clio. Terkl, Š. (2011). Sami zajedno: zašto očekujemo više od tehnologije nego jedni od drugih. Beograd: Clio. Требјешанин, Ж. (2008). Насиље у школама: мотиви, превенција и сузбијање, у Поремећаји понашања у систему образовања (Зб.), (ур.) Д. Радовановић, Београд: ФАСПЕР. Turkl, Sh. (1995). Life on the Screen: Identity in the Age of Internet. New York: Simon & Schuster. Fišer, H. (2020). Anatomija ljubavi: prirodna istorija parenja, braka I zašto lutamo, Beograd: Čigoja. Džajls, D. (2011). Psihologija medija. Beograd: Clio. |