Ovaj rad posvećen je temeljnom proučavanju basne kao književne vrste, istražujući njen značaj u kontekstu nastave. Basna, kratka priča koja često koristi personifikaciju životinja kako bi prenela moralnu pouku ili životnu mudrost, kombinuje jednostavnu formu, dramatičnu strukturu i specifičan stil kako bi efikasno prenela svoju poruku. Sa dugom istorijom koja seže unazad hiljadama godina, basne su kroz vekove evoluirale zadržavajući osnovne karakteristike koje ih čine izuzetno privlačnim čitaocima. Dramska struktura basne, koja obuhvata uvod, zaplet, vrhunac i rasplet, omogućava kompleksnu izgradnju priče. U uvodu se predstavljaju likovi i postavlja osnovna situacija, dok zaplet donosi sukob koji se razrešava tokom vrhunca, a rasplet donosi moralnu pouku ili zaključak priče. Basne su poznate po jednostavnosti, aforističnosti i upotrebi alegorija, a njen stil karakterišu jasnoća, sažetost i dijaloško izražavanje. Kroz često korišćenu personifikaciju životinja, basne se približavaju čitaocima, olakšavajući razumevanje moralnih pouka. Metodološki pristup ovog rada fokusira se na temeljan pregled relevantne literature o basni kao književnom žanru, posebno istražujući dramaturške aspekte. Analitički okvir istraživanja obuhvata proučavanje jezičkih i stilskih elemenata basne, te interpretaciju moralnih poruka kroz dramaturški kontekst. Ovaj interdisciplinarni pristup ima za cilj pružiti dublje razumevanje značaja basne u nastavi, istražujući teorijske aspekte, ali i praktičnu primenu njenih principa u obrazovnom procesu. Istraživanje će dodatno analizirati efikasnost različitih nastavnih pristupa koji koriste basne kao sredstvo edukacije, proširujući perspektivu na holistički način. Ovakav integrativni pristup omogućava celovito sagledavanje basne kao sredstva za razvoj kritičkog mišljenja, moralnih vrednosti, empatije i jezičkih veština kod učenika, doprinoseći tako obogaćivanju nastavnog iskustva.