Pedagoški život na Kosovu i Metohiji odvijao se pod specifičnim i nesređenim političkim, ekonomskim i kulturnim uslovima. Međutim, polazeći od stanovišta da je školstvo na Kosovu i Metohiji bilo uslovljeno velikom nasleđenom kulturno-prosvetnom zaostalošću i nacionalnom mešovitošću stanovništva, napori prosvetne politike usmereni su kako na razvoj školske mreže, unapređenje prosvete, opismenjavanje, poboljšanje školske spreme, tako i na izvlačenje stanovništva iz vekovne kulturno-prosvetne zaostalosti. Polazeći od ovog stanovišta, osnovni zadatak i sadržaj rada posvećen je obradi problematike školstva i prosvete u Peći i okolini od nastanka do 1907, koji se uglavnom odnosio na ograničen broj srpskih škola i obrazovanje koje je po svom sadržaju bilo jednostrano usmereno. Akcenat je stavljen na podrobniju analizu nastavnog rada, pohađanja nastave, broja đaka, nastavnog kadra, uslova u kojima se obrazovni proces izvodio. Predmet istraživanja je da otvori mnoga životna pitanja, kako pitanja o razvoju školstva, tako i o razvoju ovog kraja koji je donekle zapostavljen. Jedan od predmeta istraživanja je i da otrgne od podmuklog i kobnog zaborava razvoj školstva kao izvorišta očuvanja i razvoja nacionalnog i kulturnog identiteta jednog naroda, čuvara i promotera civilizacijskih dostignuća, univerzalnih i humanističkih vrednosti.